Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић указао је данас на неопходност повезивања са истраживачким центрима јер без савремене науке нема ни савремене медицине.
Шкрбић је навео да су људи спремни да улажу у науку, наводећи да постоје значајни међународни фондови који су спремни да се укључе.
“Ми би могли да аплицирамо за те пројекте, тако да је на нама искуснима који руководимо факултетима, болницама, да стимулишемо истраживачки рад у сарадњи са онима који таква истраживања већ увелико раде”, рекао је Шкрбић Срни поводом 10. новембра, Свјетског дана науке за мир и развој.
Шкрбић, који је и члан Академије науке и умјетности Републике Српске, каже да савремени доктори данас траже да се да допринос истраживањима, наводећи да није довољно само преписивати и користити искуства других, већ да је потребно дати допринос у науци.
“Више је неодговорених питања него што је датих одговора у медицини, науци генерално. Кажем то крајње одговорно из разлога што је огромно неистражено поље пред нама у било којој области. Тек смо начели да имамо сазнања, начели смо терапије, нове процедуре захваљујући технолошком развоју. Остаје много тога да се ради у било којој области медицине и истраживања у медицини”, каже Шкрбић.
Он је рекао да симпозијум који је одржан данас у Болници “Србија” у Касиндолу, гдје другу годину заредом бројни предавачи из Српске, Србије и иностранства представљају нека своја истраживања и њихове резултате, сигурно доприноси стварању мреже искустава и преноса искустава са једних на друге.
Шкрбић сматра да ће бити потребно да Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво уложи далеко више средстава у истраживања.
“Средстрва је могуће наћи, средства су свугдје око нас, само их је потребно на адекватан начин покупити”, истакао је Шкрбић.
Он је подсјетио да су прошле седмице на Медицинском факултету у Бањалуци одржани “Дане науке”, гдје су истраживачи са овог факултета имали прилику да током два дана интензивног симпозијума представе резултате својих научних истраживања и публикације, које су међународне.
“Само у овој години имали смо више од 70 публикација, а очекујемо да ће до краја године бити сигурно још десетак, ако не и више. То све није било могуће до прије четири или пет година, док нисмо формирали Центар за биомедицинска истраживања и Медицински факултет у Бањалуци је посебно поносан на тај центар”, рекао је Шкрбић и да сличан Центар имају и у Фочи.
Према његовим ријечима, такав систем пружа могућност младим људима, најбољим студентима, љекарима, фармацеутима, стоматолозима, стручњацима из молекуларне медицине, молекуларне биологије да на једном мјесту могу да нађу све оно што је неопходно за један истраживачки рад.
Он је додао да је у Бањалуци прије три дана додијељена титула почасног доктора наука уваженом професору из Канаде индијског поријекла, а тај контакт је омогућио Српској сјајну сарадњу са бројним истраживачким центрима сличног типа у Канади, Америци, Европи.
Шкрбић је навео да су ти контакти неопходни да би се раскрчио пут и да би млади људи могли тражити свој интерес у истраживању јер ће се, ако се то оствари, смањити потреба одласка из наших крајева.
Свјетски дан науке у цијелом свијету обиљежава се 10. новембра, а одлуком Унеска цијела седмица је посвећена науци, миру и развоју, преноси БЛ портал.