Доц. др Радован Кукобат, млади истраживач из Јапана запослен на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци, објавио је рад у престижном часопису Science Advanced са високим фактором утицаја (IF=14.1).
Доцент Кукобат објавио је рад на тему „Ultrapermeable 2D-channeled graphene-wrapped zeolite molecular sieving membranes for hydrogen separation.“
У раду су представљени резултати истраживања које је доц. др Кукобат обавио у Јапану на Shinshu универзитету, а једним дијелом и на Медицинском факултету УНИБЛ. Ријеч је о проналаску нових мембрана на бази зеолита и графена, а које могу послужити за нови метод раздвајања и производње гасова.
Кукобат објашњава да је, у овом случају, синтетизована мембрана тако што су умотани графен и зеолит.
„Између њих је направљена међуповршина, на основу чега гас, првенствено водоник, може ефикасно да се раздвоји. Тако можемо да добијемо 99,99 одсто чист водоник, који има велику примјену за аутомобиле код горивих ћелија. Ова мембрана има велики потенцијал и код мембранског раздвајања кисеоника из ваздуха, који има велику примјену у медицинске сврхе. Имамо патент са “Тојотом”, који ћемо настојати да имплементирамо, како бисмо добили више водоника на јефтинији и ефикаснији начин. Водоник се, наиме, добија поступцима дестилације који су јако скупи, док је ово веома јефтин начин његовог добијања“, наглашава Кукобат.
Према његовим ријечима, поменути рад резултат је шестогодишњег истраживања.
„Почели смо да радимо 2015. године, а 2019. смо добили изванредне резултате – водоник који је 99,99 одсто чист. То досад није објављено у науци о мембранама. Онда смо почели да размишљамо о објави рада у поменутом часопису“, каже Кукобат, који до сада има три патента у Јапану.
Професор Ранко Шкрбић, декан Медицинског факултета Бања Лука, истиче да је Кукобат са својом екипом радио истраживања која су ових дана резултирала изузетно вриједном публикацијом која је изашла у престижном часопису Сајенс Адвансд.
„Већ радимо истраживања, а прва фаза је приведена крају. Имамо у плану и друге експерименте и радове. Надам се да ће ускоро још један наш рад угледати свјетло дана, а то је да тестирамо сва та једињења као потенцијалне носаче за постојеће или неке нове лијекове. Усмјеравамо се ка примијењиним истраживањима која могу да се користе у фармацеутској индустрији и медицини“ , објашњава Шкрбић.
Додаје да истраживачи Центра за биомедицинска истраживања Медицинског факултета Бања Лука раде на могућности кориштења зеолита као носача за поједине лијекове.
Подсјећамо, након девет година истраживачког рада у Јапану и 15 објављених радова у престижним индексираним часописима, доцент Кукобат се вратио у Бања Луку. Своју научну каријеру наставио је на Медицинском факултету Универзитета у Бања Луци у Центру за биомедицинска истраживања, као и на позицији наставника на студијском програму Фармација.
У Центру за биомедицинска истраживања, доцент Кукобат се бави испитивањем алумино-силикатних материјала и могућностима њихове примјене у фамацеутским производима.