У сусрет конференцији Интернационалне академије кардиоваскуларних наука: Бањалука домаћин једног од највећих медицинских догађаја

Овогодишњој конференцији Интернационалне академије кардиоваскуларних наука IACS, која ће од 20. до 23. септембра бити одржана у Банском двору у Бањалуци, присуствоваће највећи истраживачи свјетског гласа.

Ријеч је о 7. Конференцији Европске секције и 8. Конференцији Сјеверноамеричке секције IACS-а, а домаћин ће бити Медицински факултет Бањалука чија управа овај догађај види као прилику да се наши студенти, доктори и људи који се баве истраживањима, упознају са познатим именима из области кардиоваксуларних истраживања, не само базичних него и клиничких дисциплина.

Проф. др Ранко Шкрбић, декан Медицинског факултета Бањалука, каже да ће ова конференција такође бити додатни подстицај за наше младе истраживаче.

– Ово је прилика да поразговарамо и видимо гдје смо, да дамо подстицај науци и новим истраживањима, неким новим сазнањима која ће сигурно допринијети повећању укупног фонда знања. Допринијеће и размјени искустава која могу дати допринос не само у претклиничким, него и клиничким истраживањима, те пацијентима због којих се, у коначници, све и ради – наглашава др Шкрбић.

Додаје да је ово, између осталог, и веома важан промотивни скуп.

– Не само што ћемо угостити истраживаче свјетског гласа и у лијепом свјетлу представити им Бањалуку, Српску и овај дио Балкана, него ћемо имати прилику да се и ми додатно афирмишемо. То ће бити прилика да разговарамо о могућим стипендијама, те обостраним студијским боравцима. На посљедњој сједници вијећа донијели смо једногласну одлуку да тројица врхунских истраживача, а то су професори Наранџан Дала и Грант Пирс из Канаде, те Роберто Боли из САД, буду промовисани у визитинг професоре Медицинског факултета у Бањалуци. Тиме ће наша листа визитинг професора бити још већа. Подсјетио бих да имамо један број познатих свјетских имена из разних области које смо бирали у ово звање, с циљем да једном годишње дођу и одрже предавање нашим студентима. Они су, уједно, амбасадори нашег факултета јер у свему што публикују наводе и Бањалуку, што много значи за рејтинг Медицинског факултета – објашњава др Шкрбић.

Према његовим ријечима, долазак у Бањалуку је, поред истраживача из Босне и Херцеговине, до сада потврдио значајан броја истраживача из САД и Канаде, те представника удружења из бројних европских земаља (Мађарска, Словачка, Румунија, Турска, Русија, Италија, Белорусија, Чешка, Пољска, Бугарска, Њемачка, Енглеска, Хрватска, Словенија).

Биће присутан значајан број колега из клиничких и истраживачких центара Србије, а излагања ће имати и неке младе колеге из Универзитетског клиничког центра РС. У овом тренутку, имамо пријављено преко 150 апстракта, и сви апстракти ће бити публиковани као посебан суплемент нашег часописа Scripta medica, што ће за овај часопис значити изузетну промоцију – каже др Шкрбић.

Додаје да сличан догађај у овом формату до сада није одржан у РС.

– Отварању, које је у понедјељак, присуствоваће званичници РС, те бројне друге званице из области науке, а наредног дана крећу паралелне сесије у три сале. Предвиђено је и такмичење међу младим истраживачима, па ће бити много награда и признања. Најбољи радови ће добити новчане награде које дођељује IACS, као подстицај младим истраживачима. Такође, најбољи радови ће, након процјене научног жирија, бити публиковани у водећим свјетским часописима. Професор др Милош Стоиљковић и ја, као копредсједавајући и предсједавајући конференције, бићемо гости уредници познатог часописа Canadian Journal of Physiology and Pharmacology  – истиче др Шкрбић.

Једна посебна сесија конференције биће посвећена истраживањима у области ковида.
– Корона вирус значајно утиче на кардиоваскуларни статус и већа је смртност код оних који имају кардиоваскуларна и метаболичка обољења, прије свега гојазност, поремећај глукозе, повишен крвни притисак, повишене липиде. Све су то фактори ризика и ковид чешће напада такве особе. Нажалост, они чешће и умиру – наглашава др Шкрбић.

С обзиром на то да је на снази нови таласу короне, конференција је предвиђена као хибридна.

– Неки ће доћи, а они који не буду у прилици, биће присутни онлајн. Све сале у Банском двору биће покривене видеом, па ће сви учесници преко зум платформе моћи да прате предавања. Предвиђена су 72 усмена и 25 онлајн излагања, те 55 постера, а радни језик биће енглески. Истраживачи медицинских факултета Бањалуке и Фоче ће се представити са 15 радова. Биће предузете све мјере предострожности, па ће они који долазе морати да имају потврду о вакцинацији или PSR тест, а на лицу мјеста радићемо и брзе тестове. Све ће се одвијати уз поштовање хигијенско-епидемиолошких мјера – каже др Шкрбић.

Подсјећа да је у Српској у августу основано и Удружење за атеросклерозу и кардиоваскуларна истраживања.

– Ријеч је о специфичном удружењу које окупља различите профиле специјалности, који се баве проблемом атеросклерозе и кардиоваскуларних обољења. Његовим формирањем, постали смо чланови једне шире заједнице у којој постоје сличне асоцијације на свјетском нивоу, као што је Свјетско удружење за атеросклерозу, те IACS – каже др Шкрбић.

Прије три године, екипа истраживача Медицинског факултета Бањалука била је гост 6. Конференције Европске секције IACS-а.

– Тада смо изразили заинтересованост да Медицински факултет у Бањалуци, заједно са поменутим удружењем, буде домаћин сљедеће конференције. То је требало бити прошле године, али је због ковида све одложено. У мају ове године обавијестили смо организаторе да би конференција могла да буде организована у септембру. С обзиром на то да конференција није била одржана у Монтреалу лани, организатори су пристали да то буде ове године у Бањалуци, што нас је изузетно обрадовало – истиче др Шкрбић.

СТРУЧЊАЦИ СЕ ВРАЋАЈУ НА МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Конференција ће бити прилика и да бањалучки Медицински факултет представи своја истраживања.

– Наш Центар за биомедицинска истраживања формиран је прије три године, са шест врхунских лабораторија из различитих области, опремљених специфичном опремом за различита истраживања. Између осталог, базирали смо се на истраживања како да заштитимо срце од бројних патолошких утицаја, јер су кардиоваскуларне болести водећи узрок смртности не само код нас, него и у свијету. И фокус свјетске науке управо је на кардиоваскуларним испитивањима. У овом центру се раде серолошка, имунолошка, генетска, микробиолошка, фармаколошка, функционална и молекуларна испитивања – каже др Шкрбић.

Додаје да је у Центру ангажовано више од 20 младих истраживача.

– Ту је и једна колегиница која се недавно вратила из Њемачке, гдје је одбранила своју докторску тезу, а ускоро очекујемо долазак колеге који је пет година био у Јапану, гдје је докторирао. Тренутно испитујемо ефекте различитих природних једињења изолованих из биљака, а испитиваћемо и неке специфичне глине које су природни ресурс, а могу се користити у медицини. Имамо и групу која ради генетска испитивања неких специфичних ензима, како бисмо утврдили зашто код некога одређени лијек дјелује, а код неког не. Један од пројеката на којем радимо је испитивање да ли неке од минералних вода, које имамо на нашим просторима, својим саставом минерала могу да помогну код обољелих од остеопорозе. То су ствари које се раније нису радиле код нас. По мишљењу колега из окружења, сретни смо што смо све ово објединили на једном мјесту – поручује др Шкрбић.

ИЗВОР: СРПСКАИНФО https://srpskainfo.com/u-susret-konferenciji-internacionalne-akademije-kardiovaskularnih-nauka-banjaluka-domacin-jednog-od-najvecih-medicinskih-dogadjaja/