Медицински факултет Универзитета у Бања Луци (у даљњем тексту Факултет) је водећа академска установа у Републици Српској (РС) и Босни и Херцеговини (Б&Х) која постиже врхунске резултате у образовању, научноистраживачком раду, трансферу знања и технологије, те иновацијама у подручју биомедицине и здравства. Поред континуираног рада на унапређењу наставног процеса, као највећа достигнућа током 46 година постојања, истиче и међународно препознату научну продуктивност, интензивну међународну сарадњу, инсистирање на континуираној стручној едукацији и цјеложивотном образовању својих алумниста, друштвену одговорност и значајан допринос свеобухватном напретку друштва и заједнице.
Препознајући јасну потребу за висококвалификованим стручњацима, докторима медицине, Универзитет у Бањој Луци (у даљњем тексту Универзитет/УНИБЛ) је 1976. године покренуо је иницијативу за оснивање Медицинског факултета. Након интензивних припрема које су трајале скоро двије године, Медицински факултет је основан 17. марта 1978. године Рјешењем Скупштине општине Бања Лука бр. 01-012-33/78. Републички секретаријат за образовање, науку, културу и физичку културу СР Б&Х својим Рјешењем УП-И-03-612/36 од 21. новембра 1978. године дао је дефинитивну сагласност за почетак рада Медицинског факултета.
У кратком времену након оснивања, Факултет постаје једна од кључних чланица УНИБЛ, која и данас показује лидерство у успостављању и унапријеђењу стандарда у развоју наставних, научних и стручне активности значајних за цијели Универзитет, а дјелујући у подручју биомедицине и здравства значајано утиче на цјелокупни развој здравственог система у РС. Једна од кључних година у развоју Факултета је 1989. година када у сарадњи са заводима и клиникама почиње реализација наставе на послиједипломском студију из области медицине рада. Такође, почетак израде првих докторских дисертација у том периоду нешто касније омогућиће убрзан развој научноистраживачких потенцијала Факултета.
До 1994. године на Факултету се реализује искључиво образовни програм Медицина са излазним профилом Доктор медицине. Те године је основан Студијски програм Стоматологија са излазним профилом Доктор стоматологије, од 2019. године назив профила се мијења у Доктор денталне медицне. Годину дана касније, 1995. године, основан је Студијски програм Фарамција са излазним профилом Мастер фармације. Препознајући потребу за усавршавањем сопствених људских капацитета и потребе стручне заједнице, Факултет 1996. године покреће послиједипломске студије под називом Биомедицинска истраживања.
УНИБЛ 2007. године постаје интегрисан, од када сви факултети, укључујући и Медицински факултет ђелују у саставу Универзитета. Такође, Б&Х је потписала Болоњску декларацију 2003. године, а њена примјена на УНИБЛ у настави на свим студијским програмима почиње од академске 2007/08. године, што подразумијева тростепени систем студија и увођење система вредновања предмета и укупног оптерећења студента – European Credit Transfer System, ECTS. Истовремено са структурним и организационим промјенама Факултет наставља свој развој. Тако од академске 2007/08. године на Медицинском факултету почиње извођење Студијског програма Здравствена њега, са излазним профилом Дипломирани медицинар здравствене његе.Nadležno Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske donošenjem Zakona o visokom obrazovanju Republike Srpske 2010. godine u потпуности редефинише принципе високог образовања у складу са Болоњском декларацијом. Високо образовање 2018. године прелази у надлежност Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво. Факултет се у складу са својим улогама и захтјевима тржишта рада, 2018. године покреће нове студијске програме првог циклуса студија из области здравствених студија и то: Бабиштво, Физиотерапија, Радиолошка технологија, Сестринство, Санитарно инжењерство, Медицинско-лабораторијска дијагностика. Истовремено се успоставља вертикална проходност на у области здравствених студија лиценцирањем студијских програма другог циклуса, и то Мастер здравствених студија – модул Здравствена њега и модул Радиолошка технологија и ново усмјерење Ментално здравље ђеце и младих (2019), Мастер физиотерапије (2022) и Мастер медицинско-лабораторијске дијагностике (2024).
Данас Медицински факултет у својој структури има интегрисане студије медицине, стоматологије и фармације, затим студије првог и другог циклуса студија здравствених наука, као и трећи циклус студија – Биомедицинске науке. Од академске 2022/2023. године студијски програм Медицина је иновиран и у потпуности усклађен са Европским директивима по садржају и обима теоретске и практичне наставе, када је почело је његово паралелно извођење на енглеском језику, чиме се број страних студената знатно повећао а Факултет и УНИБЛ испунили дугоочекивани стратешки циљ Факултета и Универзитета, интернационализација и већа међународна видљивост.
Шема 1. Хронологија развоја Медицинског факултета
На Факултету од оснивања до данас дипломирало је више од 2300 доктора медицине, више од 500 доктора стоматологије и исто толико мастера фармацеута. Доктори медицине и денталне медицине, дипломирани фармацеути као и други дипломирани стручњаци из области здравствених наука, дипломци Медицинског факултета, у великој мјери задовољавају потребе цјелокупног здравственог система РС у који се успјешно укључују након завршетка школовања. Многи наши алумнисти су међународно признати стручњаци, а обављају и многе кључне улоге у домаћим институцијама, тијелима или комисијама. Исто тако, успјешно се укључују у наставак академског и/или специјалистичког образовања и редовно учествују у програмима цјеложивотног усавршавања.
Шема 2. Дипломирани студенти Медицинског факултета по студијским програмима и циклусима студија