Свечана промоција 18 доктора наука који су у протеклих годину дана успјешно одбранили докторске дисертације на Универзитету у Бањој Луци одржана је 16. новембра 2026. године у просторијама Ректората.
Међу новопромовисаним докторима наука је 13 са Медицинског факултета, три са Филозофског факултета, те по један са Природно-математичког и Технолошког факултета.
Вршилац дужности ректора Универзитета у Бањој Луци проф. др Ранко Шкрбић изјавио је да је до сада на овом универзитету докторске дисертације одбранило укупно 953 кандидата, истичући да је развој младих истраживача један од важних циљева ове високошколске установе.
„Циљ је да факултети привуку што већи број младих људи који ће се бавити истраживањима и своје резултате представљати на домаћим и међународним научним скуповима и објављивати у научним часописима“, рекао је ректор Шкрбић.
Он је нагласио да стицање највишег академског звања представља значајан допринос Универзитету, јер јача његове истраживачке капацитете, отвара могућности за успјешнију међународну сарадњу и учешће у међународним научноистраживачким пројектима.
Вршилац дужности декана Медицинског факултета проф. др Радослав Гајанин рекао је да је овај факултет створио услове за квалитетан научноистраживачки рад, посебно издвојивши Центар за биомедицинска истраживања, у којем се могу обављати истраживања из различитих области медицине.
„У Центру је могуће спроводити истраживања из базичних и клиничких грана медицине, као и експерименталне медицине“, навео је Гајанин.
Он је додао да се на трећи циклус студија на Медицинском факултету годишње уписује између 20 и 40 кандидата, те да су од оснивања овог факултета укупно 233 кандидата стекла звање доктора наука.
Један од промовисаних доктора наука је и Зоран Матковић, хирург у Општој болници „Свети апостол Лука“ Добој, који је докторску дисертацију посветио могућностима унапређења лијечења гангрене цријева, тешког обољења које има високу стопу смртности.
Матковић је навео да од 60 до 70 одсто пацијената са овим обољењем има фаталан исход, због чега је истраживање било усмјерено на проналажење начина за побољшање резултата хируршког лијечења.
„Избор је пао на лијек левосимендан, који се користи у лијечењу акутног срчаног попуштања. Претпоставили смо да би могао дјеловати и на крвне судове у цријевима, те допринијети успјешнијем хируршком третману. Истраживања су показала да примјена овог лијека има ефекта“, рекао је Матковић.
Он је истакао да је ријеч о већ регистрованом лијеку који би, након додатне процјене и одговарајућих процедура, могао бити примијењен и у клиничкој пракси за ову индикацију.

УНИБЛ

