Дуванска епидемија је једна од највећих јавноздравствених пријетњи са којом се свијет до сада суочио, а убија осам милиона људи годишње. Готово седам милиона смртних случајева је посљедица директне употребе дувана и дуванских производа, док је 1,2 милиона смртних случајева посљедица пасивног пушења односно изложености дуванском диму. Око 80% или 1,1 милијарда свих пушача живи у неразвијеним и средње развијеним земљама у којима су посљедице пушења најтеже, односно учесталост оболијевања и умирања повезаних са пушењем највећа. Употреба дувана доприноси сиромаштву, јер се често дешава да новац неопходан за куповину основних животних намирница буде преусмјерен за куповину цигарета. Овакво понашање је тешко сузбити, јер пушење није навика, како се дуго сматрало, већ зависност која има погубно дјеловање на здравље.
Пушење је у великој мјери одговорно за обољевање органа за дисање и значајан је фактор ризика за мождани удар. Не треба занемарити ни негативне посљедице које пушење има на репродуктивно здравље мушкараца и жена. Код мушкараца пушење може изазвати импотенцију и неплодност. Такође, доказано је да мајке, које су пушиле у трудноћи, рађају дјецу мање порођајне тежине, која су под већим ризиком оболијевања од бронхитиса и астме.
Декан Медицинског факултета, проф. др Ранко Шкрбић упозорава да је све нижа доб дјеце која почињу са конзумирањем цигарета. Али оно што забрињава су, каже, електронске цигарете којима се уноси идентична количина никотина у крв као и обичне цигарете. Такође број пушача у свијету опада али код нас, нажалост, расте.
Више информација о 31. јануару, националном дану борбе против дуванског дима можете добити у прилогу.