Здравствени систем и цјелокупно друштво морају ставити већи акценат на медицинско просвећивање грађана и превенцију настанка болести. Од ране младости морамо научити да се здраво хранимо и здраво живимо, о чему додатно учимо и наше студенте да би као будући доктори и здравствени радници били бољи промотори здравља, а не само да се бавимо болешћу као посљедицом нарушеног здравља. И сама народна изрека каже: “Боље спријечити него лијечити”. Истакао је ово у интервју за “Глас” декан Медицинског факултета у Бањалуци и предсједник Савјета за здравље РС Ранко Шкрбић, наводећи да су грађани и љекари у Српској суочени са бројним здравственим изазовима, као што су пораст инциденције малигних обољења, кардиоваскуларних и матаболичких болести те да недавно искуство са “ковидом” показује да и инфективне болести могу имати пандемијски карактер са значајним посљедицама за цијело човјечанство.
– Управо из тог разлога је потребно да здравствени систем већи акценат стави на здравствено просвећивање становништва. Показало се да незнање и непросвећеност грађана представљају већи проблем од самих болести, што се најбоље огледа кроз смањење обухвата програма обавезне вакцинације за дјецу па нам зато малишани све чешће оболијевају од инфективних обољења за која смо мислили да су ствар прошлости – рекао је Шкрбић изразивши задовољство што је Српска покренула акцију раног вакцинисања дјевојчица и дјечка против хуманог папилома вируса, јер је то најбољи и најсигурнији метод превенције карцинома грлића матернице.
ГЛАС: Недавно сте рекли да инвестицијама у знање државе граде бољу будућност. Школовање у Српској је готово па бесплатно, али нажалост многи млади одлазе. Како гледате на овај проблем и шта је рјешење?
ШКРБИЋ: Да би се осигурало да студенти остану у нашој земљи вриједјело би размишљати да их обавежемо јачим уговорима на основу којих би били дужни да након завршетка студија остану да раде једно вријеме у нашим здравственим установама. Са друге стране, на нама, носиоцима здравственог система је велика одговорност да створимо што је могуће боље услове и дамо боље могућности, да би млади жељели остати у нашој земљи, а не да иду у друге. То подразумијева и већу мобилност и школовање младих људи у иностранству, али за наше потребе и са циљем да се врате.
ГЛАС: Факултети ће ускоро у још једну трку по бруцоше. Колико Медицински факултет у Бањалуци планира да упише студената на прву годину основних студија у наредној академској години?
ШКРБИЋ: Медицински факултет је и даље најатрактивнији на Универзитету у Бањалуци и већ традиционално највећи број студената се уписује на неки од студијских програма нашег факултета. Према плану уписа отворићемо врата за око 600 студената који су заинтересовани за неки од девет студијских програма, колико нудимо. Такође ове године понудићемо и 100 мјеста за стране студенте који ће наставу слушати на енглеском језику.
ГЛАС: Колико иностраних студената тренутно похађа наставу на Медицинском факултету и шта је увођење наставе на енглеском донијело установи?
ШКРБИЋ: У овом тренутку 120 страних студента студира на нашем факултету. Највише их је из Индије, Турске и Бангладеша те неколико из Азарбејџана, Сирије, Италије и Њемачке. Увођење наставе на енглеском језику је у многоме допринијело бољем међународном представљању факултета, интернационализацији која подразумијева увођење нових, међународних стандарда у медицинску едукацију.
ГЛАС: Шта привлачи иностране студенте у Бањалуку и има ли назнака да остану овдје по завршетку студија?
ШКРБИЋ: Бањалука је постала веома интересантна и привлачна дестинација за стране студенте, јер се у нашем граду осјећају сигурно и угодно, а и сами студенти истичу топлину и искреност у пријему и одсуство сваког облика дискриминације. Боравак у Бањалуци им је још привлачнији, имајући у виду да велики број младих у нашем граду говори енглески језик и то не само на факултету већ и у ресторанима, јавним институцијама, на улици. Страни студенти су се веома брзо укључили у студентске активности са домаћим студентима те је такозвана социјална инклузија нешто што нам свима служи на част. За сада немамо назнаке да имају намјеру да остану у Српској, али искуства из других земаља показују да након шестогодишњег студија један мањи проценат њих изрази жељу да остане и ради у здравственом систему државе у којој је студирао.
ГЛАС: Има ли анегдота са страним студентима, можете ли неку подијелити са читаоцима “Гласа”?
ШКРБИЋ: Долазак студената са индијског подконтинента је представљао културну атракцију за наш град, у којој се ни ми ни они нисмо снашли. У почетку смо морали објашњавати да нису мигранти. Десило се да су један викенд отишли на Бањ брдо на излет у пратњи професора енглеског језика, а да их је у повратку дочекала полицијска патрола са комбијем за транспорт. Срећом, сви су имали идентификационе картице факултета па је проблем брзо ријешен. Занимљива је и анегдота која се односила на стил облачења и избор обуће с обзиром на то да су у Бањалуку стигли у новембру у папучама и сандалама, а дочекао их је снијег.
ГЛАС: На Медицински факултет се уписују свршени средњошколци са највећим просјеком, али са каквим заиста знањем млади долазе на факултет и има ли мањкавости у нашем образовном систему?
ШКРБИЋ: Више од 80 одсто наших бруцоша је имало одличан просјек у средњој школи. Такав ниво знања који носе из средње школе је добра гаранција за успјех на факултету. Међутим, наш средњошколски систем образовања није у потпуности прилагођен ономе што студенте очекује на факултетима, а то су тимски рад и учење усмјерено у правцу рјешавања проблема. Старомодни начин учења тражи да ђаци једноставно репродукују меморисано, а не да науче како да рјешавају проблем и гдје да нађу рјешења. Медицина се учи са разумијевањем, немогуће је научити напамет.
ГЛАС: Шта Медицински факултет ради да би унаприједио свој наставни процес?
ШКРБИЋ: Наставни планови и програми студијских програма нашег факултета су обновљени и осавремењени сходно новим међународним захтјевима медицинске едукације, што подразумијева већу ангажованост студената у практичном раду, рад у мањим групама те учење засновано на рјешавању проблема. Сходно овоме унапријеђен је и систем бодовања и оцјењивања стеченог знања студената. Овдје треба додати и модернизацију наставних учила и набавку нових техничких и информационих помагала за наставу која се одвија у посебно опремљеним кабинетима и лабораторијама.
Истраживања
ГЛАС: Колико Медицински факултет улаже у научно-истраживачки рад и какве резултате остварује на том пољу?
ШКРБИЋ: У посљедњих осам година Медицински факултет је уложио много труда и средстава у отварање Центра за биомедицинска истраживања. На тај начин смо створили услове да млади истраживачи и њихови ментори могу да се баве савременим научноистраживачким радом. Захваљујући овом центру остварили смо сарадњу са бројним институцијама у иностранству, чији су водећи стручњаци пристали да буду наши професори по позиву, остваривши тако пријеко потребну интернационализацију нашег факултета. Резултати истраживања ових младих људи се публикују у међународним часописима са великим фактором утицаја и таквих радова је све више. Бројни пројекти који се спроводе у Центру су финансијски подржани од стране ресорног министарства, али и кроз међународне пројекте ЕУ.