Недавно је објављена књига престижног међународног издавача Спрингер Натуре под насловом “Енвиронментал Фацторс ин тхе Патхогенесис оф Цардиовасцулар Дисеасес”
уредника др Драгана М. Ђурића, редовног професора на Катедри медицинске физиологије Медицинског факултета Универзитета у Београду и Виситинг Профессор-а Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, и др Девендре К. Аграwала, професора транслацијске медицине на Wестерн Университy оф Хеалтх Сциенцес, Помона, Цалифорниа, УСА и Виситинг Профессор-а Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Књига садржи 720 страна и састоји се од 26 поглавља, у њој је учествовао 91 аутор из 14 држава са 4 континента, а такође и истраживачи из Центра за биомедицинска истраживања Медицинског факултета у Бањој Луци. У овој књизи су публикована слиједећа поглавља истраживача из Центра за биомедицинска истраживања Медицинског факултета Универзитета у Бања Луци:
- Дјуриц ДМ, Тодоровић Д, Бајић З, Крнета СМ, Шобот Т. Ис Хомоцyстеине а Биомаркер оф Енвиронментал Хеалтх Риск анд Епигенетиц-ДНА Метхyлатион: Линкс то Цардиовасцулар Патхогенесис анд Б Витаминс.
- Стојиљковић МП, Шкрбић Р, Максимовић ЖМ. Цардиовасцулар Еффецтс оф Ацетyлцхолинестерасе Инхибиторс.
- Шкрбић Р, Бојић МГ, Стојиљковић МП. Тхе Роле оф Пхармацогеномицс ин Друг-Индуцед Цардиовасцулар Тоxицитy.
Услови животне средине су један од главних стубова на којима почива људско здравље и свеукупно благостање, а основна одговорност друштва је да сачува и унаприједи боље услове за живот људи. Данас постоји неколико еволуирајућих проблема и наметнутих потреба у јавном здравству. Заразне болести у настајању и поновном појављивању и пораст инциденције незаразних болести, укључујући кардиоваскуларне болести, хроничне респираторне болести и метаболичке болести, представљају препреке за одрживо благостање.
Многи фактори су важни у глобалном порасту стопе и инциденције кардиоваскуларних болести. То укључује прелазак са акутних на хронична стања, прелазак са једног фактора ризика насупрот вишеструким утицајима, старење становништва, глобални здравствени диспаритети, изложеност мањим штетним утицајима током дужег временског периода, итд. Међутим, епигенетски фактори услед нездраве животне околине играју улогу најзначајнију улогу у основној патогенези кардиоваскуларних болести. Нажалост, ово је дуго игнорисано и у посљедње вријеме се све више схвата, како би се проширило знање на општу популацију, прошириле истраживачке активности за истраживање ћелијских и молекуларних механизама и развиле боље стратегије превенције и лијечења поменутих болести.
Најзначајнији фактори животне околине у патогенези кардиоваскуларних болести укључују различите генетске, хемијске, физичке и биолошке утицаје, али не ограничавајући се само на то већ и на социоекономски статус и недостатак хранљивих материја, нутритивни аспекти укључујући навике, исхрану и адитиве, удахнути и унети загађивачи, издувни гасови и производи од нафте, дувански дим, загађење воде, конзумирање алкохола, загађење земљишта и минерала, растварачи, пестициди, микропластика, некритична употреба лијекова, климатске промјене, екстремни атмосферски услови, екстреми буке и температуре, електромагнетни утицаји, микроталаси и зрачење, спољашње свјетлосно загађење, ментални стресори, недостатак или прекомјерно вјежбање, микробиота и микробиолошки агенси као што је вирус САРС ЦоВ-2, итд.
Књига пружа свеобухватне и ажурне научне информације од стране врхунских интернационално препознатљивих истраживача, показује критичку дискусију о генетским, епигенетским, нутритивним, фармакотерапијским, токсиколошким и другим факторима, и указује на неопходну превенцију и иновиране приступе у лијечењу кардиоваскуларних болести изазваних штетним факторима животне околине.